Trenutak kada nije loše biti sam (Photo: Shutterstock)
Ljudi s godinama pokazuju manje želje za druženjem u većim grupama, a sve više im prija da ostanu sami, pokazuju istraživanja psihologa. Nauka za ovo ima objašnjenje koje odudara od uobičajene reakcije okoline. Najčešće društvo zaključuje da je naš prijatelj postao hladniji, da se možda pretvara u pustinjaka i da to može imati veze sa događajima u životu: stanjem braka ili razvoda, odrastanjem dece, karijerom i slično.
Verovatno je većina imala priliku da sretne ili barem čuje za osobu u kasnim četrdesetim ili ranim pedesetim godinama za koju okolina primećuje da se više okreće sebi, a manje druženjima. Ređe ili nimalo ne dolazi na bučne i masovne događaje, a i kad se pojavi zadržava se tamo najmanje što može. Opšta je sklonost da se ovo pripiše.... „nečemu“, krizi srednjih godina, starenju, lošijim razvojem životne sitaucije, ali psihologija za to ima jednostavan odgovor: lista za druženje se sužava sa namerom.
Vreme sve dragocenije
Naučnica sa Stanforda Lora Karstensen imenovala je stručno ovu pojavu kao socioemocionalnu selektivnost. Kada složeni psihološki termin prevedemo na svakodnevni svima razumljiv jezik, dolazimo do toga da čovek sa godinama počinje da ostatak života doživljava kao ograničeno vreme, a ne kao gotovo beskonačno. Samim tim postaje izbirljiviji oko načina na koji će da ga troši.
Jedna dugogodišnja psihološka studija potvrdila je ovaj utisak. Praćenje ljudi kroz jako dug period odrastanja i sazrevanja pokazala je da se u mladosti društvene mreže proširuju, a da se zatim postepeno smanjuju.
Nekada buka ne prija (Photo: Shutterstock)
Dosta govori i način kako se to događa. Naime, istraživanje ukazuje da se ljudi ne odriču bliskih osoba i najbližih prijatelja. Iz krugova druženja isključuju se oni koji su bili na periferiji, za koje možemo slobodno reći i da nisu bili toliko važne osobe. Krug bliskih prijatelja ostaje nepromenjen.
Svojevoljno udaljavanje
Ključ ove zanimljive pojave je u njenoj dobrovoljnosti. To je čini suštinski različitom od pojave usamljenosti, koja se često vezuje za osobom u zrelom i starijem dobu. Onaj ko je ne svojom voljom i duže vreme sam, osetiće to kao veliki teret i opisaće kao jedan od najlošijih aspekata starenja. Onaj ko se osami po svojoj želji, stvoriće vreme za sebe, posvetiće se onome što zaista želi i osobama koje mu zaista prijaju. Zaista nije svejedno.
